Verujem da incidenca karcinoma u Srbiji raste, ali raste i svuda u svetu. Za to vreme:

  • Više od polovine odraslih građana puši, ostali udišu;
  • Vicevi o parceli za pijacu i parceli za ličnu upotrebu u srpskih seljaka pričaju su decenijama; siguran sam da je situacija sada bolja, pošto iza kvaliteta i čistoće hrane stoji jaka država (ha, ha);
  • Država kontroliše i ispravnost vozila na putu (uključujući emisije gasova), protok otpadnih voda, kvalitet zemljišta oko deponija; jeste li bili skoro u Pančevu?
  • Zemljom tutnje putujući mamogrami, svaki muškarac stariji od 50 zna svoj PSA, dok se kolonoskopije, Papa Nikolau testovi i CT pluća kod pušača — jedine tri skrining metode za koje je pokazano da smanjuju smrtnost — ne rade uopšte, ili sporadično;
  • Postoje vakcine koje smanjuju incidencu nekih karcinoma (hepatitis B, HPV) ali će vakcine izgleda biti sramna reč sve dok se dečija paraliza i male boginje ne vrate na velika vrata;
  • Fizička kultura je na nivou duhovne;
  • Kultura ishrane je još gora;
  • Kultura iskrenog razgovora o bolestima ne postoji, tako da ljudi još uvek imaju “najtežu bolest” i “ono najgore”, a umiru od “duge i teške bolesti”.

To samo za rak. A gde su srčane bolesti, šlogovi, dijabetes, i da li je i za njih kriv osiromašeni uranijum?