Znam da je u Srbiji nešto postala vest kada mi u par dana na WhatsApp dođe isto pitanje od tri različite osobe koje međusobno ne komuniciraju. Obično se ispostavi da je neko sa polu-znanjem engleskom i potpunim neznanjem medicine probao da prevede nešto što je neko sa za nijansu većim znanjem oba napisao na osnovu nečijeg saopštenju za štampu.

Zato, malo uputstvo za tumačenje vesti o medicinskim istraživanjima:

  • Ako istraživanje nije na ljudima već na životinjama ili ćelijskim linijama, prestanite da čitate;
  • Ako je istraživanje na ljudima ali se spominju reči kao “retrospektivno”, “intervju”, ili “ishrana”, prestanite da čitate;
  • Ako vest o istraživanju dolazi sa konferencije za novinare a ne iz objavljenog rada, prestanite da čitate;
  • Ako osoba koja piše vest nije potpisana imenom i prezimenom i nema iskustva u pisanju o medicini i nauci, prestanite da čitate;
  • Ako u vesti nema komentara od lekara ili naučnika iz Srbije koji stavlja nova saznanja u kontekst srpske medicine, prestanite da čitate.

(svaka od ovih stavki zavređuje zaseban tekst, prve dve i nekoliko, ali život je kratak)

Bez konkretnih cifara, imam osećaj da je broj tekstova koje vredi čitati u dnevnim novinama i nedeljnicima o lepoti i zdravlju nula, a u malo ozbiljnijim nedeljnim i mesečnim listovima 1-2 godišnje. Što je samo za nijansu manje od broja objavljenih radova koji uopšte zavređuju pažnju laika.